UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на тридесету годишњицу затварања логора Сушица код Власенице који је од маја до краја септембра 1992. године био логор за затварање, мучење, силовање и убијање бошњачког становништва са подручја Власенице, али и осталих подрињских општина. Кроз овај логор је прошло или било затворено више од 8.000 особа.
Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) је почетком 2005. осудио управника концентрационог логора Сушица Драгана Николића зв. Јенки на 20 година затвора након што је признао кривицу да је учествовао у убиствима, силовању и мучењу бошњачких затвореника у концентрационом логору Сушица у Власеници 1992. године.
Суђења за ратне злочине почињене на подручју Власенице воде се и пред домаћим судовима. УДИК-ова публикација „Ратни злочини у Милићима и Власеници – пресуде“ документује три предмета донесена пред Судом Босне и Херцеговине за злочине почињене у пријератној општини Власеница. Пред Судом Босне и Херцеговине осуђени су Предраг Бастах на 22 године и Горан Вишковић на 18 година, док је Драган Маринковић осуђен на 8 година затвора за ратни злочин почињен на подручју данашње општине Милићи.
Према подацима Института за нестале особе БиХ, на подручју општина Власеница и Милићи у периоду од 1992. до 1995. нестало је 955 жртава бошњачке националности. Ове особе нестале су као посљедица ратних злочина, али нису везане са почињеним геноцидом у јулу 1995. године.
Највећа масовна гробница која је пронађена на подручју Власенице је масовна гробница Оградице из које су 2003. године ексхумирана 232 посмртна остатка жртава из протеклог рата, а највећа масовна гробница на подручју општине Милићи је масовна гробница Заклопача из које је ексхумиран 81 посмртни остатак. Из масовне гробнице Сушица ексхумирано је 37 жртава.
Три деценије су прошле, а још увијек није разријешена судбина великог броја несталих са подручја Власенице и Милића. Веома је важно говорити, сјећати се и свједочити пред судовима о свим монструозним дјелима почињеним у ратном периоду. Само на тај начин се могу процесуирати одговорни починиоци и спријечити њихов наум, а то је прикривање и заборављање свих њихових злодјела.
