UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на тридесету годишњицу ратног злочина над цивилима села Биљани код Кључа.
Напад на ово село започео је у раним јутарњим сатима 10. јула 1992. године, а предводиле су га 17. лака пјешадијска бригада Војске Републике Српске (ВРС) у сарадњи са резервним и активним полицајцима Одјељења полиције из Санице. Посљедица тог напада је покољ око 260 цивила бошњачке националности који су били мјештани села Биљани што је довело до готово потпуног нестанка тог мјеста у Босанској Крајини. Међу убијенима било је и шесторо дјеце. Најстарија жртва био је 85-годишњи Бећо Ћехић, док је најмлађа жртва била четверомјесечна беба Амила Џаферагић.
Масовне гробнице у којима су пронађене жртве масакра у Биљанима углавном су откривене непосредно након рата, односно крајем 1995. и током 1996. године. Према подацима Института за нестале особе БиХ, прва откривена масовна гробница назива Црвена земља I пронађена је у новембру 1995. из које је ексхумирано шеснаест жртава. Годину дана касније, извршена је ексхумација из гробнице Црвена земља II гдје је, такође, пронађено шеснаест жртава. Највећа масовна гробница је јама Ланиште I из које је у периоду од 5. октобра до 15. новембра 1996. ексхумирано 188 жртава. У годинама које су услиједиле редовно су проналажена тијела у мањим и појединачним гробницама, у шумама или напуштеним и спаљеним објектима. На подручју Биљана пронађене су 34 појединачне гробнице из којих су ексхумирана 34 тијела.
У раније објављеној УДИК-овој публикацији Ратни злочин у Биљанима, Предмет: Марко Самарџија документован је предмет који је Суд Босне и Херцеговине водио против командира Треће чете саничког батаљона у саставу 17. лаке пјешадијске бригаде ВРС. Суд је оптужницу подигао у марту 2005. године, да би у новембру 2006. донио пресуду којом се Самарџија осуђује на 26 година затвора за злочине против човјечности. У првостепеној пресуди су потврђени наводи из оптужнице о масовним злочинима против бошњачких цивила. Међутим, у другостепеном поступку пред Судом БиХ, Самарџија је у октобру 2008. године оглашен кривим за затварање и тешко одузимање физичке слободе као злочин против човјечности и осуђен на казну затвора у трајању од седам година.
Масакр у Биљанима представља један од најстравичнијих ратних злочина који су почињени на подручју Босанске Крајине. У јуну и јулу 1992. поубијана је већина бошњачког становништва, запаљене су куће и вјерски објекти. Након што су их поубијали, извршиоци злочина су побацали тијела у удаљене и скривене масовне гробнице, са циљем да се никада не пронађу и како би се прикрили почињени злочини.
Иако је већина тијела жртава овог масакра пронађена, објелодањен је контекст догађаја свједочењима преживјелих, Самарџија за сада остаје као једини осуђени за овај злочин. С тога, апелујемо на надлежне институције да не забораве жртве овог ратног злочина и да се ангажују на проналажењу и процесуирању починилаца овог масакра. Јер то је једини пут задовољења правде и изградње мира на овим просторима.
