Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на 30. годишњицу ратних злочина над Бошњацима Чајнича. Током маја 1992. године на локалитету ловачки дом на Мостини код Чајнича убијени су бошњачки цивили који су претходно заробљени у граду или околним селима, као и на цести према Пљевљима док су покушавали побјећи од рата.
У поводу годишњице, УДИК подсјећа на публикацију „Ратни злочини у Чајничу – пресуде“ која документује пресуде Суда Босне и Херцеговине за злочине почињене над цивилима Чајнича и околине. Суд је осудио Милорада Живковића, Милуна Корњачу, Милосава Јовановића, Маријана Јовановића и Славка Јовановића на казне од шест до једанаест година затвора. Оптужби су ослобођени Душко Тадић и Стево Јовановић. Суд је 2015. године потврдио оптужницу против Душка Корњаче којом се терети за кривично дјело злочини против човјечности, али је лице недоступно правосудним органима.
Према подацима Института за нестале особе БиХ, на подручју Чајнича пријављено је укупно 138 несталих особа. До данас је пронађено и идентифицирано 90 жртава. Породицама су до сада предани посмртни остаци 68 ексхумираних мушкараца и 22 жене. Потпуно је непозната судбина још 48 Чајничана за којима се и даље трага. Највећа гробница која је крила тијела Бошњака из Чајнича јесте једна од гробница у мјесту Мостина из које су у септембру 2002. године ексхумирани посмртни остаци 18 жртава. У овој масовној гробници најмлађа жртва је био Златко Буква. Он је имао само 19 година у моменту када је ликвидиран. Мјесто Мостина, осим ове, скривало је још шест масовних гробница из којих су ексхумирана тијела укупно 60 жртава.
Овим путем апелујемо на све надлежне институције да интензивније раде на проналаску посмртних остатака и процесуирању одговорних за ове злочине. Регионална сарадња на питањима ратних злочина треба да буде прави примјер суочавања с прошлошћу, а Србија ће то најбоље показати изручењем Душка Корњаче Суду БиХ. Само тако можемо говорити о одговорном сјећању на све жртве ратова деведесетих.