UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на 18. април, Међународни дан споменика и споменичких цјелина који организује Међународно вијеће за споменике и локалитете (ИЦОМОС). УДИК је творац Централне евиденције споменика (ЦЕС) која обухвата податке о спомен-обиљежјима посвећеним ратним страдањима деведесетих на подручју бивше Југославије. Унутар ове базе података мапирано је више од 3.500 споменика изграђених у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији (без Косова).
Према попису ЦЕС-а, у Босни и Херцеговини је изграђено више од 2.100 споменика који су посвећени страдању цивила и/или бораца у протеклом рату. Већи број мапираних споменика налази се на подручју Федерације БиХ (више од 1.400), а такође регија у којој је мапирано највише споменика је у Федерацији БиХ (Тузлански кантон са укупно 288 споменика). У Републици Српској највише споменика је пописано на подручју Бијељинске мезорегије, укључујући и субрегију Зворник (укупно 231 споменик).
Према попису ЦЕС-а, у Хрватској је изграђено више од 1.200 споменика посвећених страдањима у Домовинском рату. Највећи број споменика се налази на подручју Вуковарско-сријемске (109) и Сисачко-мославачке жупаније (100).
С друге стране, у Црној Гори и Србији је присутан знатно мањи број споменика и углавном су посвећени страдањима у НАТО бомбардовању и Косовском рату. Тако је у Црној Гори пописано 17 споменика, а у Републици Србији укупно 301 споменик. Највише споменика је пописано на подручју града Београда (52), те Пчињског управног округа (30).
У поводу Међународног дана споменика, Едвин Канка Ћудић, предсједник УДИК-а, истиче: „Наше анализе су показале да су изграђена спомен-обиљежја различитих облика, а неки од њих су спомен-плоче, крстови, чесме, бисте, спомен-попрсја, цркве, те разни спомен-комплекси. У најчешћем броју случајева ради се о мањим или већим спомен-плочама, а налазимо их на прочељима зграда, на каменим стијенама, поред локалних путева, мостова, на гробљима, у интеријерима, често положене уз споменике као додатна објашњења.“
УДИК-овим истраживањима је утврђено да у Босни и Херцеговини, али и региону, постоји велики број контроверзних споменика, односно обиљежја која својом појавом или поруком доводе до нетрпељивости и сукоба у заједници.
„Босна и Херцеговина је земља споменика у којој се кроз три сукобљена наратива рата води истовремено и рат споменика. Из тог разлога важно је поставити питање, да ли су ти споменици нужни за најбољу меморијализацију жртава протеклог рата? Иако су већина преживјелих и посматрача сагласни око тога да споменици треба да буду подизани на мјестима масовних злочина, не постоји заједнички став о томе шта би требало да буде њихова сврха“, нагласио је Ћудић.
