Ове године се обележава 20 година од геноцида у Сребреници – највећи злочин почињен на европском тлу после Другог светског рата.
Овом приликом, као део кампање поводом двадесет година од геноцида у Сребреници, сваки 11. дан у месецу, Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) и регионалне организације су организовали разне активности.
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) почела је са радом у фебруару тако што ћете посетити Меморијални центар „Поточари“ у којој активисти одао почаст убијеним жртвама геноцида.
У марту УДИК организовао округли сто у Градском вијећу града Сарајева, где су млади људи из Србије и Босне и Херцеговине говорили о суочавању са геноцидом у Сребреници и перцепције младих у смислу сећања на геноцид у будућности.
У априлу, активисти УДИК група су поставили банер на Ајфеловог моста. На транспарентима су били у порукама преживелих који су требали да подсети јавност о овом масакру.
У активисти УДИК одржаној штанду на тргу младих у Брчком, а затим су упутили захтев Скупштини Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине у циљу прогласе дан сећања на жртве геноцида у Сребреници. Ово УДИК захтев предао у јуну и Предсједништво с обзиром да Босна и Херцеговина и Србија и Црна Гора занемарујући питање укључи у политику негирања геноцида у Сребреници.
Завршна активност УДИК је ће се одржати 11. јула, 2015 у Меморијалном центру „Поточари“ у којој активисти УДИК, заједно са организацијама из региона које су учествовале у кампањи да одржи позицију и на тај начин одају почаст жртвама.
УДИК подсећа да је кампања „памти“ нешто што је окупио организације цивилног друштва, о једну ставку, а то је да поштовање свих жртава геноцида у Сребреници. Циљ је био да се говори о Сребреници током целе године, а не само у месецу јулу.Коначан циљ кампање је да се „изврши притисак“ на земље у региону да би „Дан сјећања на жртве геноцида у Сребреници“ јер је Сребреница наша морална и политичко питање, као и коначна Верзија за све ратне злочине почињене у Босни и Херцеговини. Сребреница и сви злочини геноцида у свету оставља највећи утисак у нашим сећањима и њено памћење је оно што ће довести до речи „никад више“ никада није и не догоди.
Овом приликом, као део кампање поводом двадесет година од геноцида у Сребреници, сваки 11. дан у месецу, Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) и регионалне организације су организовали разне активности.
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) почела је са радом у фебруару тако што ћете посетити Меморијални центар „Поточари“ у којој активисти одао почаст убијеним жртвама геноцида.
У марту УДИК организовао округли сто у Градском вијећу града Сарајева, где су млади људи из Србије и Босне и Херцеговине говорили о суочавању са геноцидом у Сребреници и перцепције младих у смислу сећања на геноцид у будућности.
У априлу, активисти УДИК група су поставили банер на Ајфеловог моста. На транспарентима су били у порукама преживелих који су требали да подсети јавност о овом масакру.
У активисти УДИК одржаној штанду на тргу младих у Брчком, а затим су упутили захтев Скупштини Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине у циљу прогласе дан сећања на жртве геноцида у Сребреници. Ово УДИК захтев предао у јуну и Предсједништво с обзиром да Босна и Херцеговина и Србија и Црна Гора занемарујући питање укључи у политику негирања геноцида у Сребреници.
Завршна активност УДИК је ће се одржати 11. јула, 2015 у Меморијалном центру „Поточари“ у којој активисти УДИК, заједно са организацијама из региона које су учествовале у кампањи да одржи позицију и на тај начин одају почаст жртвама.
УДИК подсећа да је кампања „памти“ нешто што је окупио организације цивилног друштва, о једну ставку, а то је да поштовање свих жртава геноцида у Сребреници. Циљ је био да се говори о Сребреници током целе године, а не само у месецу јулу.Коначан циљ кампање је да се „изврши притисак“ на земље у региону да би „Дан сјећања на жртве геноцида у Сребреници“ јер је Сребреница наша морална и политичко питање, као и коначна Верзија за све ратне злочине почињене у Босни и Херцеговини. Сребреница и сви злочини геноцида у свету оставља највећи утисак у нашим сећањима и њено памћење је оно што ће довести до речи „никад више“ никада није и не догоди.