UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
У просторијама промоције Брчко Ислахијет синоћњег књиге Удружења за друштвена истраживања и комуникације под називом „20 година касније: штампи о рату у Босни и Херцеговини“, Едвин Канке Чудић и Иусуф Хафизовић.
Публикација се налазе интервјуи са новинарма рата у Босни и Херцеговини, као што је Флоранс Артман, Мортен Хваал, Рој Гутман, Рона Хавива, Паулина Јанусз, Роберт Кинг, Реми Оурдан, Теофила Панчића, Тарика Самараха, Јасминка Бар, Имре Сабо и Ванесса Васић-Јанековић.
„Књига“ 20 година касније: Штампа о рату у Босни и Херцеговини „је документ меморијализације БиХ први пут да објави свој став о Босни и Херцеговини и сећања шта се догодило у Босни и Херцеговини Реч је о највећем броју страних новинара који су држани у току. рат у Босни и већина новинара који су боравили у више од једне деценије ратова у последњих неколико година. Већина њих је почео своју каријеру у БиХ у овој књизи, по први пут је поменуо фотографа Имре Сабо, који је заправо документована фотографијама Радована Караџића готово. Сарајево са руском песнику Лимонов, с друге стране такође је први човек који је снимљене слике Шешеља у Книну. Такође, у књизи се помињу и одређене убиства у Брчком „, рекао је аутор Едвин Канка Ћудић.
Јусуф Хафизовић који је радио фотографију и дизајн за књигу „20 година касније: Штампа о рату у Босни и Херцеговини“, рекао је да је ова књига значајан као једино место у комбинацији интервјуа новинара и фоторепортера који су били током рата у Босни.
„Ова књига је значајна по томе што су на једном месту, интегрисане интервјуи, углавном страних новинара и фоторепортера који су током рата у БиХ. Књига испричала значајне догађаје. То је специфична због чињенице да су новинари анкетирани где су постављена питања о њиховим тренуцима и осећања док је извештавао из ратних зона „, рекао је Хафизовић.
У књизи је говорио промоција и Един Јашаревић, професорбосанског језика и књижевности из Брчког.
„Питања која је аутор књиге поставља питање колективне одговорности индивидуалне кривице, доводи у питање спремност грађана БиХ уопште да причам о том злочину, питања ћутања о злочинима који су почињени и друго веома важно питање, а то је спремност политичара у БиХ да се бави овим питањем“ рекао је Јашаревић.
