Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) обавјештава јавност да је објавило публикацију Ратни злочини у Санском Мосту – пресуде. Ријеч је о публикацији која документује ратне злочине почињене на подручју пријератне општине Сански Мост, те даје листу ексхумираних идентифицираних особа несталих на подручју ове општине. Публикација је објављена као седма књига у едицији: Ратни злочини – транскрипти пресуда судова у Босни и Херцеговини.
Подсјећамо да у Санском Мосту ратни злочини над Бошњацима и Хрватима почињу са преузимањем власти од стране српских снага. Овоме је претходио повратак 6. лаке партизанске бригаде ЈНА, која је учествовала у рату у Хрватској. Ова јединица је 20. априла 1992. на силу преузела контролу над свим важнијим објектима у граду, те је истовремено успостављена пуна контрола путних комуникација. Нападима на насеља Мухићи, Махала, Отока, Хрустово, Врхпоље, Кљевце извршена су масовна убијања Бошњака.
Унутар ове публикације документоване су пресуде Суда Босне и Херцеговине и Кантоналног суда у Бихаћу за злочине почињене на подручју пријератне општине Сански Мост. Ради се о сљедећим предметима: Јадранко Палија (осуђен на 28 година затвора), Недо Трифковић и Митар Милинковић (осуђени на по 10 година затвора), Никола Ковачевић познат и као Данилушко Кајтез (осуђен на 12 година затвора), Предраг Прошић (осуђен на 3 године затвора), Славко Билбија (осуђен на 10 година затвора) и Суад Капић зв. Хоџа (као припадник АРБиХ осуђен је на 12 година затвора за злочине над Србима почињене 1995. године).
Поводом објављивања ове публикације, координатор УДИК-а, Едвин Канка Ћудић, истиче: „Објављивањем ове публикације УДИК је хтио дати трајни значај Босанској Крајини и поручити да Сански Мост није заборављен, те да ратни злочини које су починиле српске снаге у овом граду не смију се одати забораву. У Санском Мосту су се од 1992. до 1995. године континуирано вршила убијања, мучења, пљачке и девастација имовине Бошњака и Хрвата. На подручју општине се налазило више од 20 логора и других мјеста заточења. Заточени су били изложени физичким и психичким тортурама, убијани су, протјеривани, вршена су силовања. Убијени Бошњаци и Хрвати општине Сански Мост пронађени су у бројним масовним гробницама од којих су највеће Храстова главица и Сасина.“
На крају, Ћудић истиче да се најтежи период, поред оног из 1992. године, десио непосредно пред заузимање Санског Моста 1995. године: „У септембру 1995. је на неколико локација убијен знатан број Бошњака цивила. Само у селу Сасина убијено је 60-70 лица. Убијања су вршена у Санакераму, Крухарима, Томини, Трнови, Вршу, Окречу и Дошћима.“