UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
У поводу двадесет и девете годишњице сјећамо се грађана и грађанки Сарајева, жртава монструозних злочина почињених 1992. и 1993. године на локалитету Казани, подно Требевића, на подручју Старог Града Сарајева.
Док је већина владајући политичких елита подизањем обиљежја одлучила затворити ову тему, ми као представници цивилног друштва сматрамо да је ово питање још увијек неријешено и изнимно важно за истинско суочавање с прошлошћу. Након бројних иницијатива и апела храбрих појединаца и цивилног друштва, Град Сарајево је 2021. године подигао спомен-плочу на Казанима. Међутим, такво здање не доноси контекст дешавања на Казанима, нити наводи починиоце ових недјела. Недостаје и важна информација да број убијених није коначан. Исто тако, Град се није удостојио да о овом питању консултује породице жртава него је настојао тражити истомишљенике у спровођењу привидне меморијализације и сјећања на убијене. То показује и чињеница да је на зид основне школе Едхем Мулабдић поново постављена спомен-плоча Мушану Топаловићу Цаци.
У поводу годишњице, у дневном листу Ослобођење, УДИК објављује читуљу као сјећање на жртве злочина почињених од стране припадника 10. брдске бригаде Армије РБиХ под командом Мушана Топаловића Цаце. Информације које су изостављене на спомен-плочи наведене су у осмртници. Примјер су како је текст на споменику требао изгледати и како је Град Сарајево могао показати да заиста тежи ка искреном помирењу и бољој будућности свих његових становника.
Надамо се и желимо да вјерујемо да ће унутар домаћих политичких структура прорадити савјест о потреби исправљања грешке направљене на споменику на Казанима. Градоначелница није показала вољу да се састане са члановима породица убијених и да поразговара о њиховим потребама када је ова тема у питању. Потребно је дати прилику онима који су невидљиви и занемарени у заједници и показати да су и они важан дио нашег друштва.
Обзиром да су реакције јавности након постављања плоче на Казанима показале да ће ово обиљежје слабо служити у сврху едукативне меморијализације, УДИК истиче иницијативу комеморисања жртава у граду Сарајеву што би свакако значило члановима породица убијених. А то би се постигло обиљежавањем мјеста реексхумације жртава на гробљу Свети Јосип. Познато је да су жртве са локалитета Казани, Гај и Грм Малине ексхумиране у новембру 1993. године на овим локацијама, а 1998. године реексхумиране на поменутом сарајевском гробљу. Обиљежавањем ове масовне гробнице Сарајево ће показати поштовање и бригу према свим својим житељима, али и бити примјер свима како се један град који је прошао страхоте опсаде истински суочава са ратним мрљама своје прошлости.
