UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Овогодишње обиљежавање дана сјећања на жртве хрватске операције „Олуја“ у Србији и прослава хрватског државног празника, Дана побједе, домовинске захвалности и Дана бранитеља протекли су у знаку политичких порука које су још више смањиле простор за самокритичко преиспитивање прошлости и признавање жртава, без обзира на вјеру и етничку припадност. Хрватска је донијела обећани Закон о цивилним жртвама рата, али се порукама о несталим и критиком права и праксе Хашког трибунала у вези са заповједном одговорношћу удаљила од обавезе да као чланица ЕУ промовише регионално помирење. Поруке и ставови предсједника Србије, изречени појачаном националистичком реториком, повезујући жртве „Олује“ и Јасеновац историјском неправдом према Србима, не чине добро ни Србији, ни жртвама „Олује“, које још увијек памте мобилизацију и присилно упућивање на Косово.
У Србији је дан сјећања на жртве хрватске операције „Олуја“ обиљежен спотом са камом као симболом српског идентитета, представом која повезује страдање у Јасеновцу и „Олују“ и одлучним ставом предсједника Србије да се „неће извињавати онима који су убили десетине и стотине хиљада Срба“. Церемонију у избјегличком насељу Бусије у Батајници режирао је Драгослав Бокан, деведесетих година командант паравојне групе „Бели орлови“.
На скупу, који је патријарх Порфирије назвао поменом, није било политичке пажње за његове разумне и важне ријечи. Патријарх је упозорио да злоупотребе жртава продубљују спиралу сукоба, да матрица запомагања затвара (друштво) у трајно беспомоћно стање жртве. „Наратив жртве као једини могући не може бити покретач, извор надахнућа“ – била је важна порука патријарха Порфирија.
Патријарх је молио за „невино пострадале страшних августовских дана 1995. године“, али и за „све невино побијене у градовима и селима, улицама и њивама, у кућама и становима“. Предсједник Србије је велику пажњу посветио новом српском идентитету, у који су, како он то види, уграђене колоне, збјегови, убиства на Петровачкој цести и намјера да Срба у Хрватској више нема, али и Јасеновац, Јадовно, „свака јама, сваки маљ и свака кама“ који су били посљедице те исте политике, истребљења Срба, педесет године раније.
Предсједник Србије имао је посебну поруку за критичаре „ратних хероја“. Упозорио је да неће дозволити „било коме у Србији да гази над онима који су чували и штитили и Србију, и српско име и презиме више него било ко други“.
У Хрватској, овогодишња прослава побједе, Дана домовинске захвалности и Дана бранитеља протекла је у знаку признања војсци и полицији за Домовински рат, за који је предсједник Сабора Хрватске Гордан Јандроковић рекао да је „стијена на којој почива хрватска држава“, и оштрих порука у вези са прошлошћу, упућених Србији и Босни и Херцеговини.
Предсједник Зоран Милановић је посебно поручио да није добро да у БиХ подижу оптужнице против хрватских ратних заповједника. Хрватска неће судити својим ратним заповједницима – „тај филм не буте гледати“, упозорио је предсједник Хрватске. Србији је поручио: „Не можемо одустати од потраге за неколико тисућа људи, или барем 2.000 за које не знамо гдје су и не можемо пристати на то да се с њима изједначују људи који су наводно нестали и у Хрватској, али су друге националности.“
Премијер Андреј Пленковић је нагласио значај рјешавања судбине несталих: „Откривање истине о несталима, процесуирање ратних злочина и досезање правде је наша трајна дужност. Зато симболичке гесте исказане прошле године настављамо проводити вођени политиком помирбе, суживота и разумијевања, уз поштивање повијесне истине и изражавања пијетета свим недужним жртвама, али нећемо допустити да се доводи у питање легитимност ,Олује’, ни обрамбени карактер рата“. Препоручио је Србији да „напусти јалову политику прошлости, да се суочи са својом одговорношћу и окрене политици помирења и будућности.“
Забрињавајуће је да жртве ратова 90-тих нису пописане и да међу лидерима постјугославенских земаља нема политички зрелих и одговорних да се окупе око те цивилизацијске и историјске обавезе.
