UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК)подсјећа јавност на годишњицу масакра грађана и грађанки Сарајева, жртава монструозних злочина почињених 1992. и 1993. године на локалитету Казани, подно Требевића, на подручју Старог Града Сарајева.
У поводу тридесете годишњице изражавамо жаљење због непринципијелног суочавања са прошлошћу представника Града Сарајева. Апелујемо градским властима да исправе грешку коју су нанијели неуношењем релевантних информација на спомен-плочу на Казанима. Мањкав текст какав се и даље налази на споменику жртвама Мушана Топаловића Цаце и припадника Десете брдске бригаде Армије РБиХ, срамота је, а не понос свих нас. Плоча са непотпуним бројем имена, али и без навођења починилаца злодјела, релативизија је злочина почињених над недужним Сарајлијама.
Само са јасним дистанцирањем од злочинаца из „наших редова“ имамо прилику тражити исто од других. Зато још један захтјев УДИК-а иде према Граду Сарајеву. Да се подигне спомен-плоча на гробљу Свети Јосип. Мјесто је то рееексхумације жртава ексхумираних на локалитетима Казана, Гаја и Грм Малина. Уосталом, то је и јесте наша првобитна иницијатива о једном споменику на двије локације (на Казанима и у центру града). Потребно је због суочавања са прошлошћу. Због наше будућности. Да се више никада и нигдје не догоде Казани.
У дневном листу Ослобођење, УДИК објављује читуљу као сјећање на жртве сарајевских Казана. Информације које су изостављене на спомен-плочи наведене су у осмртници. Примјер су како би текст на споменику требао изгледати и како би Град Сарајево могао показати да заиста тежи ка искреном помирењу и бољој будућности свих његових становника. Такође, у поводу годишњице, у петак 27.10. у Хотелу Холидеј у Сарајеву биће уприличена конференција „Казани: тридесет година послије“.
