UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Када уђе у собу, немогуће је не примјетити Едвина Канку Ћудића – врло висок у црно одјевен, влада простором око себе. Едвинова појавност је потребна јер он иза оних “без гласа”. Није он усамљен у томе – заједно је са осталим члановима Удружења за друштвена истраживања и комуникације (УДИК), који желе изградити друштво без насиља. Оно што их скупа чини јединственим јесте чињеница да су у потпуности тихи, што Едвин објашњава ријечима: “Ми не желимо производити насиље и немамо одговор на насиље.” Активисти УДИК-а става су да суосјећање није довољно и да је потребно да пошаљу поруку, посебно за жртве Вуковара који већ 22 године немају никога да за њих говори.
Други јединствени дио УДИК-а је да се облаче у црно: по њима, црна боја најасније показује патњу и насиље; уједно, УДИК је једина мировна организација чији чланови носе црно. Едвин и остали чланови УДИК-а стоје у свим временским условима и стоје за оне који то не могу. “Цивилно друштво је пасивно,” коментира Едвин, “Желимо да их натјерамо да мисле.”
Борба за мир може изгледати као узвишени циљ, али Едвин објашњава да мир није недостижан. Он мир посматра кроз појединца – мир је моћ да се слободно крећемо и да се разликујемо. Он објашњава да је “мир савршенство душе” и да су хероји мирољубиви људи. Едвин сматра да постоји превише насиља у нашем друштву и да је оно укоријењено. Због тога се УДИК “бори у борби пораза”. То значи да ће борба бити дугорочна и да ће захтијевати учешће свих. Борба за мир је прихватање свих. То је дуга борба, али Едвин мисли да је то нешто што се може учинити.
Упитан о новинарима, Едвин каже да је задовољан медијским простором који су добили. Мишљења је да медији препознају УДИК и њихову вриједност. Вјерује у медије и сматра да су и представници медија против насиља. Посебно издваја новинаре који се и сами суочавају са насиљем, тако да разумију неприлике са којима се бори УДИК. Управо, њихов сљедећи корак је ширење поруке уз помоћ медија. За Едвина граинице су само дјело политике и они сада настоје да се повежу са Европом, а не само са државама бивше Југославије. УДИК не гледа националност него појединца. Није битна религија особе, њена сексуална склоност и сл., већ само мир. Упитан да ли постоји међународни одговор, Едвин је објаснио да га још увијек није било – они су млада организација која дјелује кратко вријеме. Едвин је увјерен да ће се њихова мисија ширити. Све што је потребно јесте да један човјек промијени своје гледиште од национализма према миру у вријеме када сви говоре “ово није моја одговорност’’. Његова порука свима који су у бити против насиља: “Не будите пасивни! Морате вјеровати у промјену. Сада људи у увјерењу да њихов глас није битан, али једном када постану активнији, схватиће то да то није тако. То свако може да уради”.
Кетрин Старк –
