UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
У поводу двадесете годишњице геноцида у Сребреници, разговарали смо са координатором Удружења за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) Едвином Канком Ћудићем.
GlobalX: УДИК је са партнерским организацијама из региона пуних пет мјесеци водио кампању „20 година од геноцида у Сребреници – ПАМТИМО!“ Какви су ваши утисци након свега?
Едвин Канка Ћудић: Прије свега, треба рећи да је то кампања која је имала за циљ да „притисне“ државе региона да донесу „Дан сјећања на жртве геноцида у Сребреници“ и мислим да је имала утицај, јер смо сваког 11 у мјесецу организовали разне акције у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори. Кампања „ПАМТИМО“ је нешто што је окупило организације цивилног друштво око једне ставке, а то је да се поклонимо свим жртвама геноцида у Сребреници. Циљ је био да се о Сребреници говори током цијеле године а не само у мјесецу јулу.
GlobalX: Какво је данас искуство са Сребреницом?
Едвин Канка Ћудић: Поражавајуће. Данас сви на Сребреници купе поене. Шта ће бити са Сребреницом када не буде џеназа? О томе нико не говори? Сребреница је у свима нама оставила траг, опомену, али понекад мислим недовољно. Морамо се суочити с чињеницом да у Сребреницу, па и на џеназу, углавном долазе потомци, чланови фамилија, они који још имају некога да укопају. Када сви оду 11. јула, Сребреница утоне у мук, и у њему је преостала 364 дана.
GlobalX: Разочарани сте односом према геноциду у Сребреници?
Едвин Канка Ћудић: Вријеме које пролази показује шта смо ми урадили и од Сребренице, на који начин смо геноцид у Сребреници и трагедију која се дешавала на просторима Босне и Херцеговине, такорећи, капитализирали, презентирали, показали свијету. Ако то већ нисмо знали сами, могли смо учити од других. Имамо ли злочине над Јеврејима у Другом свјетском рату, и њихово понашање, њихову изградњу заједнице у посљедњих 60-ак година. Однос према жртви је код нас за ових протеклих 20 година испод сваког нивоа.
GlobalX: Да, али код нас већина таквих ствари на крају заврши на таја начин?
Едвин Канка Ћудић: Па у томе и јесте проблем. Код нас све то кратко траје. Погледајте масовну гробницу Томашица код Приједора. Била је у фокусу само неко вријеме. Данас више нико не спомиње ту масовну гробницу. Код нас су само на сцени скандалозне ствари. Ван тог оквира ми не живимо. Не постојимо.
GlobalX: Колико смо ми за ових 20 и више година научили да будемо бољи?И јесмо ли уопште?
Едвин Канка Ћудић: Не знам. Жалосно је колико само људи у Босни и Херцеговини потајно подржава злочине над Јеврејима из Другог свјетског рата. За вријеме утакмице БиХ – Израел многи су држали фотографију Адолфа Хилтера на Фацебооку. Не можете тражити поштивање геноцида у Сребреници, ако не осуђујете холокауст.
GlobalX: У поводу кампање „ПАМТИМО“, предали сте отворено писмо са захтјевом да се у Брчком дистрикту БиХ донесе Дан сјећања на жртве геноцида у Сребреници?
Едвин Канка Ћудић: Да, и видјели смо како се завршило. Посланици из реда српског народа су напустили сједницу када се о томе расправљало. То је поражавајуће за нас у цивилном друштву јер тај чин нам је показао да политика још увијек нема довољно слуха за све жртве. То нам је такођер показало да нам је тешко да се дистанцирамо од злочина те да смо жртве посматрали само кроз националну припадност.
GlobalX: Такођер, писали сте и члановима предсједништва БиХ?
Едвин Канка Ћудић: Па да, јер је Сребреница наша морална али и политичка дужност. Резолуција као и Дан сјећања на геноцид у Сребреници треба да успостави неку врсту одговорности према ономе што се дешавало у Међународном кривичном суду за бившу Југославију, односно да се успоставе неке правне норме које произилазе из онога што је тај трибунал радио свих ових година.
GlobalX: Зашто је Резолуција о Сребреници сада у фокусу? Зашто је баш сад битна, а није била раније?
Едвин Канка Ћудић: Геноцид у Сребреници је сада у фокусу прије свега јер се ове године навршава 20 година од геноцида. Друго зато што се то десило на територији Еуропе и треће што Србија до сада није одговорила ниједном од захтјева који су стављани пред њу. Имамо пресуду Међународног суда правде у којој се спомиње да је Србија одговорна што није спријечила геноцид у Сребреници.
GlobalX: Какву ће онда снагу имати та резолуција?
Едвин Канка Ћудић: Она има прије свега моралну снагу. То је резолуција која има за циљ моралну обавезу Републике Српске као ентитета али и Босне и Херцеговине и Србије у односу на тај злочин. То порицање је толико узело маха, у одређеним круговима у академској заједници, у политичким круговима, у јавној сфери…. То је врло видљиво. То је опомена, корекција или позивање Републике Српске и Србије на неку врсту пристојности у односу на тај злочин који је сада нека парадигма за све злочине који су се дешавали посљедњих 20 година. Она има ширу моралну димензију – прије свега земље региона ће морати увести 11. јули као Дан сјећања на Сребреницу и морат ће признати да је то геноцид. То је ужасно важан аспект цијелог тог процеса приближавања Еуропској унији.
GlobalX: Шта мислите хоће ли Србија прихватити резолуцију о Сребреници на концу, иједну верзију?
Едвин Канка Ћудић: Некада нисмо вјеровали да ће предсједник Републике Србије доћи у Сребреницу, па је Борис Тадић то учинио. Такођер, нисмо мислили ни да ће предсједник Републике Српске Милорад Додик доћи у Сребреницу, па је недавно то учинио. Тако да ће и Србија усвојити резолуцију, само је питање времена када ће то за политику Србије бити најбоље. Међутим, ако желимо градити праведан мир онда се морамо питати шта смо ми учинили како би се резолуција усвојила, јер није довољно само упирати прстом.
GlobalX: Често имате проблеме због свог рада, као недавно у Сарајеву били сте изложени нападу приликом обиљежавања злочина у Штрпцима. Каква је сада ситуација? Колико вас људи схватају и прихватају они што радите без обзира којој страни припадали?
Едвин Канка Ћудић: У тренутку када одајете почаст једној етничкој скупини, онда у том моменту имате подршку од тог народа. Међутим, када организујете активност како би одали почаст жртвама неке друге етничке скупине онда губите наклоност оне претходне. УДИК ни једна страна не прихвата трајно. Свакако разлог томе је тај што до сада нисмо имали такав вид обиљежавања. Нисмо имали такав вид транзиционе правде. То је на неки начин и разумљиво. Народ је обично навикао да су овакве организације често приклоњене једној страни. УДИК се у томе свакако издваја што јасно показује и наша парола: Национализам убија! То је одговорност коју смо преузели када смо почели радити овај посао.
GlobalX: Били сте и раније, а и ове године идете на мјесто геноцида у Сребреници?
Едвин Канка Ћудић: Да, идемо. Тужни смо цијелом ситуацијом. Поред тога, што је џеназа још је гора чињеница да ће неке земље у свијету ово обиљежавати као „Дан сјећања на геноцид у Сребреници“ док у нашој земљи, па и у земљама региона је то још увијек само годишњица великог злочина.
Разговарала: Едина Л.Морси
