Едвин Канка Ћудић, координатор Удружења за друштвена истраживања и комуникације – Сарајево: УДИК НЕ ПРИСТАЈЕ НА КОНЦЕПТ ПОМИРЕЊА БЕЗ ОДГОВОРНОСТИ: bedrudingusic.wordpress.com

Мултиетничност не чине само цркве, џамије и синагоге, него управо дух оног живота и схватања који га требају водити у ЕУ. То сада представља проблем за будућу сарадњу измедју цивилног друштва и оних који би од Сарајева најрадије направили град кројен по махалним поимањима политике … ..То је одговоран чин према убијеним, али уједно то је знак беса што Република Србија никада није процесуирала оне који су тај злочин починили. О налогодавцима ове отмице нема ни речи. Добрица Ћосић је био један од кључних актера овог злочина. Умро је. Такодјер, Слободан Милошевић је умро. Милану Лукићу овај злочин није унесен у пресуду пред ИЦТИ … ..Као координатор УДИК-а примио сам 108 претећих порука у периоду фебруар-новембар 2014. године. Босна и Херцеговина није ништа урадила о том питању, али сада се показује чињеница да нама безбедност не може бити гарантована ни у Сарајеву ни у Брчко дистрикту БиХ, где такође имамо своје канцеларије … ..медјутим, грађани Босне и Хецеговине живе етнички апартхејд, културу насиља. Ми радикални облик насиља (рат) сада живимо у другачијем облику. Та култура насиља се манифестовала и нападом на УДИК испред катедрале у Сарајеву … ..тешко је дефинисати ту подршку. Шта значи подршка? Је ли то долазак на мировну акцију испред Катедрале или је то само тапшање по рамену ?! Ја мислим да је то долазак пред Катедралу. То је чин људске солидарности и одговорности, а не личне подршке. Битно је осудити злочин на политички начин, а тога је јако мало на свакој страни … ..Ми се боримо за вредности човека. Поштовање човека као људског бића и жртве која је достојанствено пала. Боримо се и против злочинаца и оних који их подржавају и величају … ..Геноцид у Сребреници је парадигма свих злочина почињених у бившој Југославији. Он је финална верзија геноцида који је почињен етничким чишћењем 1992. године … ..

Разговарамо непосредно након што сте данас (26. фебруара 2015.) у Сарајеву обиљежили 22. годишњицу злочина у Штрпцима. Међутим, десио се инцидент усред главног града БиХ. Какав?

То је инцидент који показује право лице Града Сарајева. Мултиетничност не чине само цркве, џамије и синагоге, него управо дух оног живота и схватања који га требају водити у ЕУ. То сада представља проблем за будућу сарадњу измедју цивилног друштва и оних који би од Сарајева најрадије направили град кројен по махалним поимањима политике.

Да ли је била полиција и како је, евентуално, реаговала? Да ли је неко од грађана стао у вашу заштиту?

Полиција је увек присутна на свим мировним акцијама које организује УДИК. Међутим, овом приликом Полиција није реаговала на начин који јој закон налаже.

Какав је иначе био одзив грађана на данашњем обиљежавању годишњице злочина у Штрпцима?

Довољан. Они који су се сетили и одазвали су се. Они су ти који сматрају да је наша солидарна подршка важна у обележавању ове отмице. То је одговоран чин према убијеним, али уједно то је знак беса што Република Србија никада није процесуирала оне који су тај злочин починили. О налогодавцима ове отмице нема ни речи. Добрица Ћосић је био један од кључних актера овог злочина. Умро је. Такодјер, Слободан Милошевић је умро. Милану Лукићу овај злочин није унесен у пресуду пред ИЦТИ.

Да ли је данашњи инцидент, односно претње Вама и Вашим сарадницима реткост или је тога било и раније?

Ово је можда био до сада најјаснији облик фашистичког притиска на УДИК. Међутим, ми већ две године добијамо е-маилове, поруке на ФБ, СМС поруке претњи поводом тога што радимо. Као координатор УДИК-а примио сам 108 претећих порука у периоду фебруар-новембар 2014. године. Босна и Херцеговина није ништа урадила о том питању, али сада се показује чињеница да нама безбедност не може бити гарантована ни у Сарајеву ни у Брчко дистрикту БиХ, где такође имамо своје канцеларије. Сада се прави атмосфера у којој ће се неко у будућности иживљавати над нама, само зато што другачије мислимо.

Шта, заправо, доказује злочин у Штрпцима?

Да је Савезна Република Југославије тј. Србија и Црна Гора учестовале у рату против Босне и Хецеговине, те да су сви у политичком врху Савезне Републике Југославије били упознати са отмицом у Штрпцима, па чак и Железница Србије.

Неки од вас (из УДИК-а) нису били ни рођени када се дешавала крвава бх. Драма 1992-1995 АВИ лично сте тада били дете. Шта су онда мотиви вашег ангажмана те врсте?

Истина. Међутим, грађани Босне и Херцеговине живе етнички апартхеид, културу насиља. Ми радикални облик насиља (рат) сада живимо у другачијем облику. Та култура насиља се манифестовала и нападом на УДИК испред катедрале у Сарајеву. Престаће, када се суочимо за прошлошћу, када се суочимо са свим оним што се догодило и када будемо знали истину о томе. Тек тада можемо говорити о изградњи мира јер УДИК не пристаје на концепт помирења без одговорности.

Какав је одјек вашег деловања у БиХ, а какав у региону. Имате ли подршку и чију, евентуално?

Ми смо мала, али гласна група одговорних грађана Босне и Хецеговине. Тешко је дефинисати ту подршку. Шта значи подршка? Је ли то долазак на мировну акцију испред Катедрале или је то само тапшање по рамену ?! Ја мислим да је то долазак пред Катедралу. То је чин људске солидарности и одговорности, а не личне подршке. Битно је осудити злочин на политички начин, а тога је јако мало на свакој страни.

Пре две године установили сте Награду за грађанску солидарност „Дејан Небригић“. Хоћете ли рећи нешто о истој и ко је био њен први лауреат?

Дејан Небригић је био први србијански геј активиста. Био је антифашиста, феминиста, антимилитариста и пре свега добар човек. Био је отворени противник ратова које је Србије водила 90-тих година. Убијен је на свој рођендан 29.12.1999 .. године у Панчеву .. То је прва ЛГБТ награда у региону, која се додељује у Сарајеву. Први лауреат био је Дамир Имамовић.

С обзиром на позамашну ниску меморијалних датума које обиљежавате и која садржајно прелази границе БиХ, може ли се рећи да се ви борите за универзалне вредности овога човечанства и имате ли партнере у тој борби у региону, Европи и свету?

Ми се боримо за вредности човека. Поштовање човека као људског бића и жртве која је достојанствено пала. Боримо се и против злочинаца и оних који их подржавају и величају. Имамо солидарну подршку активиста и активисткиња у Србији, Хрватској, Црној Гори, Македонији, Француској, Грузији и Сједињеним Америчким Државама.

На самом крају, у години смо у којој ће се навршити двије деценије почињеног геноцида у Сребреници. Како ћете ис ким, евентуално, обележити ту јубиларну тужну годишњицу?

Геноцид у Сребреници је парадигма свих злочина почињених у бившој Југославији. Он је финална верзија геноцида који је почињен етничким чишћењем 1992. године. С тим у вези, УДИК, Жене у црном, Дах театар, ШКАРТ, Арт Клинка Нови Сад, су 11:02. 2015. године отворили кампању 20 година геноцида у Сребреници паролом „ПАМТИМО“, а све у циљу да све три државе Србија, Босна и Херцеговина и Црна Гора прогласе 11. јули Даном сјећања на геноцид у Сребреници. Том приликом посетили смо Меморијални центар у Поточарима и поклонили се жртвама геноцида. Сваког 11. у месецу у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори се организују активности поводом двије деценије од геноцида у Сребреници. Кампања „ПАМТИМО“ ће се затворити 11. јула 2015. године посетом на Комеморацију и одавањем поште убијенима у геноциду у Сребреници.

Хвала Вам велика за овај разговор.

Хвала Вама на оваквом виду подршке.

РАЗГОВАРАО: Бедрудин ГУШИЋ (655)

Ovaj post je takođe dostupan u: Латиница Ћирилица