UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на 27. јануар, дан када се обиљежава годишњица ослобођења концентрационог логора Аушвиц – Биркенау од стране совјетских војника 1945. године. Милионе људи су нацисти и њихови сарадници широм Европе, у периоду између 1933. и 1945. године, прогонили, третирали крајње нељудски, лишили их достојанства и на крају убили.
Како је наведено у УДИК-овој публикацији „Сарајево: Сјећање на жртве Холокауста“ око 80% босанскохерцеговачких Јевреја било је настањено у Сарајеву. Од око 10.500 Јевреја, колико их је прије Другог свјетског рата било у Сарајеву, око 9.000 је одведено у усташке и нацистичке логоре. У Сарајево се након рата вратило око 1.500 преживјелих Јевреја. Највећи број преживјелих су учесници НОБ-а, док је мањи број слободу дочекало у логорима.
Велики број Јевреја је одведен у логоре до краја 1941. године, а многи од њих су страдали у логорима током зиме 1941-1942. године. До краја 1942. године одведене су и посљедње групе Јевреја из Босне и Херцеговине. У току те године убијен је можда највећи број јеврејских жена и дјеце у Старој Градишци, Јасеновцу, Ђакову и другим губилиштима. Ова тешка трагедија, којом је уништено готово цијело босанскохерцеговачко Јеврејство, никада не може бити избрисана нити надокнађена, а заједница се биолошки није опоравила до данашњих дана.
Стога за нас, као представнике цивилног друштва, појам Холокауста значи никада више. Одговорно сјећање и подсјећање на злочине у јеку сталног пораста популизма у свијету. Сталним сјећањем на најокрутнији и плански злочин на тлу Европе, треба нас вратити на људске и моралне вриједности. Никада више рата у Европи. Никада више рата у свијету. Никада више мржње према другима и другачијима.
Наша порука ове године иде путем изражавања солидарности са жртвама руске агресије на Украјину. Са жртвама рата у Сирији. Мигрантима који лутају и промрзавају нашим улицама. Све су то наше одговорности које показују да из претходне историје нисмо много научили. Исказивањем солидарности кроз програме помоћи овим жртвама показује се и ниво наше свијести према најслабијима. Зато је пораз да се о Холокаусту говори само на данашњи дан. У времену када свједочимо исказивањима мржње према свима који другачије мисле, изгледају и живе. Зато је сјећање на жртве Холокауста изнимно важно. Ради развијања вриједности на којима почивају демократска друштва.
