ДАН СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА

     Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на 27. јануар, дан када се обиљежава годишњица ослобођења концентрационог логора Аушвиц – Биркенау од стране совјетских војника 1945. године. Милионе људи су нацисти и њихови сарадници широм Европе, у периоду између 1933. и 1945. године, прогонили, третирали крајње нељудски, лишили их достојанства и на крају убили.

У поводу годишњице, УДИК подсјећа на прошлогодишњу публикацију „Сарајево: Сјећање на жртве Холокауста“ која документује имена палих бораца, грађана Сарајева у НОБ-у, погинулих бораца за ослобођење Сарајева и жртава фашистичког терора. Списак имена је добијен од листа Ослобођење које је ту листу објавило 2020. године када је у сарајевској катедрали одржана миса за Блајбург.

Како је наведено у књизи, око 80% босанскохерцеговачких Јевреја је било настањено у Сарајеву. Од око 10.500 Јевреја, колико их је прије Другог свјетског рата било у Сарајеву, око 9.000 је одведено у усташке и нацистичке логоре. У Сарајево се након рата вратило око 1.500 преживјелих Јевреја. Највећи број преживјелих су учесници НОБ-а, док је мањи број слободу дочекало у логорима.

Велики број Јевреја је одведен у логоре до краја 1941. године, а многи од њих су страдали у логорима током зиме 1941-1942. године. До краја 1942. године одведене су и посљедње групе Јевреја из Босне и Херцеговине. У току те године страдао је можда највећи број јеврејских жена и дјеце у Старој Градишци, Јасеновцу, Ђакову и другим губилиштима. Ова тешка трагедија, којом је уништено готово цијело босанскохерцеговачко Јеврејство, никада не може бити избрисана нити надокнађена, а заједница се биолошки није опоравила до данашњих дана.

Најсвјетлији примјер људскости у том мрачном периоду људске цивилизације представљају одважни и племенити људи, комшије, пријатељи и познаници који су спашавали босанскохерцеговачке Јевреје из сигурне смрти скривајући их по својим кућама и тако ризикујући и властити живот као и животе чланова својих породица. И као што је у поговору ове књиге хазан сарајевске синагоге Игор Бенцион Кожемјакин истакао: „Нека ови свијетли примјери служе као подсјетник људског достојанства и светости живота, као највеће појединачне и универзалне вриједности.“

Ovaj post je takođe dostupan u: Латиница Ћирилица