UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност да се на данашњи дан, прије двадесет и седам година, догодио ратни масакр у селу Биљани у општини Кључ.
Напад на село Биљани започео је у раним јутарњим сатима, 10. јула 1992, а предводиле су га 17. лака пјешадијска бригада српске војске у сарадњи са резервним и активним полицајцима Одјељења полиције. Након уласка у село српске снаге су извршиле покољ и егзекуцију 264 мушкарца, жена, дјеце и стараца бошњачке националности који су били мјештани села Биљани што је довело до готово потпуног нестанка тог мјеста у Босанској Крајини. Међу убијенима било је и шесторо дјеце. Најстарија жртва био је 85-годишњи Бећо Ћехић, док је најмлађа жртва била четверомјесечна беба Амила Џаферагић, која је умрла у јами у загрљају убијене мајке.
На локалитетима масовних гробница Ланиште I и II, Црвена земља, те гробници Биљани идентификовано је 220 тијела, док за 30 још није извршена идентификација. Идентификовани су убијени Бошњаци из засеока Доњих Биљана, Бркића, Османовића, Домазета, Џаферагића, Чехића, Мешана и Јабуковаца, а у годинама које су услиједиле редовно су проналажена тијела убијених и у мањим и појединачним гробницама, у шумама или напуштеним и спаљеним објектима. Тренутно се трага за још осам тијела.
У поводу годишњице, Едвин Канка Ћудић, координатор УДИК-а, каже: „Кључ је мјесто стравичних злочина почињених током рата против БиХ. Од маја до септембра 1992. године у овој општини је убијено 612 Бошњака и Хрвата. Сам податак да су тијела њих 563 пронађена у масовним гробницама Ланиште I, Ланиште II, Црвена земља, те у осталих 13, а да је кроз логоре Мањача и Каменица прошло више од 1.200 Кључана, даје нам за право да о општини Кључ говоримо као о великом стратишту Босанске Крајине.“
До краја 1992. године, близу 17.000 Кључана који су били несрпске националности присиљено су напустили општину. На подручју општине Кључ, поред Биљана, велики злочини над цивилним становништвом у рату против Босне и Херцеговине дешавали су се и у насељима Велагићи, Прхово, Красуље и Рамићи.
Суд Босне и Херцеговине је 2006. године за злочине у Биљанима осудио Марка Самарџију на 26 година затвора. Самарџија је био командир Треће чете саничког батаљона Војске Републике Српске. Године 2008. Апелационо вијеће Одјела I за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине донијело је другостепену пресуду којом је оптужени Марко Самарџија оглашен кривим за затварање и тешко одузимање физичке слободе као злочин против човјечности и осуђен је на казну затвора у трајању од седам година.
