UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на 29. годишњицу затварања логора Сушица код Власенице који је од маја до краја септембра 1992. године био логор за затварање, мучење, силовање и убијање бошњачког становништва са подручја Власенице, али и осталих подрињских општина. Кроз овај логор је прошло или било затворено више од 8.000 особа.
У поводу годишњице, УДИК представља публикацију „Ратни злочини у Милићима и Власеници – пресуде“, која документује три предмета донесена пред Судом Босне и Херцеговине за злочине почињене у пријератној општини Власеница. Пред Судом Босне и Херцеговине осуђени су Предраг Бастах на 22 године и Горан Вишковић на 18 година, док је за ратни злочин на подручју данашње општине Милићи осуђен Драган Маринковић на 8 година затвора.
Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) је почетком 2005. године осудио управника концентрационог логора Сушица Драгана Николића зв. Јенки на 20 година затвора након што је признао кривицу да је учествовао у убиствима, силовању и мучењу бошњачких затвореника у концентрационом логору Сушица у Власеници 1992. године.
Према подацима Института за нестале особе БиХ, на подручју општина Власеница и Милићи у периоду од 1992. до 1995. године нестало је 955 жртава бошњачке националности. Ове особе нестале су као посљедица ратних злочина, али нису везане за пад заштићених зона, односно са почињеним геноцидом у јулу 1995. године.
Највећа масовна гробница која је пронађена на подручју Власенице је масовна гробница Оградице из које су 2003. године ексхумирана 232 посмртна остатка жртава из протеклог рата, а највећа масовна гробница на подручју општине Милићи је масовна гробница Заклопача из које је ексхумиран 81 посмртни остатак.
На крају ове књиге налази се листа идентифицираних особа са подручја општина Власеница и Милићи које су нестале у периоду од 1992. до 1995. године. Подаци су преузети од Института за нестале особе БиХ.
Оно што се до данас пресудило у Суду Босне и Херцеговине, чије се пресуде налазе у овој књизи, не може бити довољно за разумијевање ратних злочина и страхота које су се догодиле у Милићима и Власеници, али може послужити као доказ зла које се у том периоду јавило у људима. Књигу објављујемо у знак сјећања на страдале цивиле Милића и Власенице.
