Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК)подсјећа јавност на годишњицу затварања логора Сушица који су у бившем складишту војне опреме у Власеници успоставиле српске снаге, укључујући и припаднике ЈНА, паравојне снаге и локална војна лица која су заузела град, а водила га је војна и локална полиција. Према Досијеу: Светозар Андрић ког је почетком ове године објавио Фонд за хуманитарно право Београд, бивши генерал Војске Републике Српске је 31. маја 1992. наредио оснивање Сушице. Прве заточенике, жене, дјецу и старија лица, у објекат су довели припадници војске и полиције. У наредном раздобљу, довођени су људи из Калесије, Рогатице и Шековића, као и затвореници из Власенице. У првим данима логора, налазило се преко хиљаду Бошњака. У просјеку, свакодневно је било око 100-150 логораша. Од краја мјесеца јуна, затвореници су постепено у скупинама пребацивани у логор Батковић.
Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) је почетком 2005. осудио управника логора Драгана Николића званог Јенки на двадесет година затвора након што је признао кривицу да је учествовао у убиствима, силовању и мучењу бошњачких затвореника у концентрационом логору Сушица у Власеници 1992. године. Након што је 2013. издржао двије трећине казне пуштен је на пријевремену слободу, а пет година касније је умро у Власеници. Оптужница против Николића, подигнута новембра 1994. године, прва је коју је МКСЈ подигао за злочине почињене у СФР Југославији.
Суђења за ратне злочине почињене на подручју Власенице воде се и пред домаћим судовима. У току је више поступака пред Судом БиХ за ратне злочине почињене на овом подручју. УДИК-ова публикација „Ратни злочини у Милићима и Власеници – пресуде“ документује три предмета донесена пред Судом Босне и Херцеговине за злочине почињене у пријератној општини Власеница. Државни суд је осудио Предрага Бастаха и Горана Вишковића на укупно четрдесет година затвора за злочине у Власеници, док је Драган Маринковић осуђен на осам година затвора за ратни злочин почињен на подручју данашње општине Милићи.
Према подацима Института за нестале особе БиХ, на подручју општина Власеница и Милићи у периоду од 1992. до 1995. нестало је 955 жртава бошњачке националности. Њихов нестанак није везан са почињеним геноцидом у јулу 1995. Највећа масовна гробница која је пронађена на подручју Власенице је гробница Оградице из које су 2003. ексхумирана 232 посмртна остатка жртава из протеклог рата, а највећа масовна гробница на подручју општине Милићи је Заклопача из које је ексхумиран 81 посмртни остатак. Из масовне гробнице Сушица ексхумирано је 37 жртава. Најстарије жртве су Мујо Бегић и Мујо Бекташевић, оба рођена 1903. године.
Више од три деценије су прошле, а породице убијених цивила још увијек трагају за истином о судбини њихових најмилијих. Апелујемо на надлежне институције да интензивније раде на питањима проналаска несталих особа и на процесуирању починилаца ратних злочина. Упућујемо апел и на све грађане који имају било какве информације о судбини несталих да коначно проговоре. Да не буду саучесници политика заборава и подјела, већ да заједничким снагама покушамо залијечити ране из недавне ратне прошлости. Само тако можемо стварати здраво демократско друштво коме се трагична прошлост девeдесетих неће и не смије поновити.